Kako sam postao još bolji kuvar

Punih dvanaest godina radio sam u Srbiji kao kuvar. Za to vreme promenio sam tri restorana. U drugom restoranu sam najviše i naučio o poslu jer se radilo o prestižnom restoranu u Beogradu. U jednom trenutku sam odlučio da otvorim svoj restoran i da pokušam da radim za sebe. Ispalo je veoma teško i loše. Prvih godinu dana poslovao sam sa minusima, a moram da kažem da je posla bilo.

Ubili su me porezi, ketering koji sam radio za neke firme često mi nije bio plaćen na vreme, razne inspekcije koje su mi sisale krv…



Nakon 14 meseci, odlucio sam da potražim posao preko. Imam srpski pasoš i znao sam da će to biti problem. Na nekoliko sajtova pronašao sam oglase za posao u svojoj struci ali uglavnom se tražio pasoš EU. Došao sam do sajta www.posaouinostranstvu.com te sam i tamo pronašao oglase za kuvare i poslao svoje podatke. Dugo nisam dobio nikakav odgovor, te sam poslao dodatno mejl ljudima koji stoje iza tog sajta. Ponovo sam dugo čekao, već sam i zaboravio da sam konkurisao i pisao njima. Nakon nekoliko meseci, dobio sam prvo mejl od njih, pisalo je da ce me poslodavac kontaktirati, ali ne i kada. Čekao sam. Prošlo je skoro mesec dana, ništa nisam dobio, pa sam im ponovo napisao mejl. Ovaj put odgovor je stigao skoro isti dan. Pisalo je da moram da budem strpljiv, problem jeste srpski pasoš ali nije nemoguće da se ode. Nakon nekoliko dana stigao je mejl od poslodavca koji je tražio moj CV i diplomu prevedeno na namački jezik. Isti dan sam preveo i poslao. Prošlo je ponovo mesec dana i mislio sam da nisam prošao pa me nisu ništa ni obaveštavali. Napisao sam ponovo mejl sajtu www.posaouinostranstvu.com i pitao ih da li je taj konkurs završen. Nakon par dana su mi odgovorili da nisu upućeni u to da li je konkurs zatvoren ali znaju da je poslodavac uzimao u obzir i njegove papire. Tada sam im ponudio neki novac da bi to sve malo pogurali, ali oni su odbili. Pomislio sam da je ta priča završena i da nisam prošao. Već sam izgubio volju i oko učenja nemačkog jezika koji sam za sedam meseci učenja dosta dobro mogao da razumem.



A onda, jedno jutro, dobio sam mejl od ljudi sa sajta www.posaouinostranstvu.com u kojem je pisalo da moram da imam skype nalog jer poslodavac želi sa mnom intervju. Odmah sam im odgovorio da imam skype i napisao svoje korisničko ime. Brzo su mi odgovorili da će me poslodavac kontaktirati u odredjeno vreme. Nakon nekoliko dana, u odredjeno vreme ulogovao sam se na skype i čekao. Pozvao je menadžer jednog hotela, sa njim je bio i šef kuhinje. Intervju je trajao dobrih 45 minuta. Svašta su me ispitivali oko pripreme hrane. Na kraju intervjua rekli su mi da će me pozvati ukoliko sve bude kako treba. Prolazili su dani, nisam mogao da čekam pa sam ponovo poslao mejl ljudima sa sajta www.posaouinostranstvu.com. Nisu mi ništa odgovarali. I taman kada sam hteo da dignem ruke od svega, tačno posle mesec dana od intervjua, dobio sam mejl u kojem me pozivaju na probni rad u tom hotelu. Oduševio sam se. Znao sam da ću dati sve od sebe da bih dobio posao. Ubrzo sam bio u Berlinu. Probni rad dve nedelje, potpisan ugovor, ako ne zadovoljavam biće mi plaćeno za te dve nedelje, ako sve bude kako treba, ostajem. Zadnji dan, razgovor sa šefom i menadžerom. Odlučili su da ostanem. Bio sam presrećan. I danas evo, dve godine kako radim kao kuvar u hotelu u Berlinu. Maksimalno se trudim i dajem sve od sebe i što je najbolje od svega ljudi to ovde znaju da cene, pa često na platu imam i razne bonuse. Kada sam ostao u Berlinu, poslao sam mejl sajtu www.posaouinostranstvu.com da im se zahvalim. Odgovorili su mi tek nakon godinu dana. Nema veze, ne ljutim se, znam da im stiže brdo mejlova i da je teško sve ispratiti.
Moj savet svima jeste, budite uporni, učite strane jezike i slobodno krenite u potragu posla van Srbije i uradite nešto dobro za sebe i svoju porodicu, za budućnost.
Miloš Jovanović